АНАРХИСТ

Анархисте није лако срести, мада се не крију, а најтеже је са њима договорити се за време састанка. Све је слободно, па и поимање времена. Нема никаквих ограничења ни у чему, па састанак договорен у 18 сати почиње око 20 или касније. Право је чудо како се међусобно срећу на састанцима, а права срећа што већина од њих и даље пристаје да носи мобилне телефоне. Ипак, веома им је важно да шире своје идеје.

Сви верују да људи могу да живе без хијерархије и насилних подела, попут подела на државе или на полове, и зато се, пре свега, залажу за укидање државе и капитализма. Њихови сајтови су препуни критичког ангажмана који пркоси “законима гравитације”. 

 - Не волим да проводим вече уз испразан телевизијски програм - каже једна од анархисткиња која је дошла у „З...“, где се те вечери гледао филм из нечије приватне колекције, пројектован на бели зид суседне куће, а идеје су се размењивале до касно у ноћ.

У клубу „З...“ не постоји ценовник већ свако оставља онолико новца колико сматра да је ту појео и попио. Покушавајући да се уклопе у постојећи систем, све што анархисти произведу, од књига до ЦД-еова, продаје се по ниским ценама или по систему „колико даш“.