ДУХ БЕОГРАДА

Београд не воли да се слика.

Мрзи га да позира. Мрда се. Не испада лепо на фотографијама и увек личи на неко друго место. 
Није то Париз који уме да се мази са сликарима.
Ни Лондон, који зна да се умиљава фотографима.
Ни Рим, што се кити сувенирима.
Ни Беч, згодан да се угравира на пепељару.
Ни Москва, која лепо изгледа када се смести у стаклену куглу са снежним пахуљицама.
Ни Берлин, од којег могу да се направе дивни привесци за кључеве.
Ни Будимпешта, која воли да се насликана излежава на шареним тањирима испод топлог рибљег паприкаша.
Ни Истамбул, са зубима од злата.
Ни Атина, камени притискивач за старе рукописе...

Мало је ствари у њему које већ нигде нисам видео. Можда само три: његове реке, небо и људи. Из та три прастара елемента рађа се јединствени дух Београда.

ДУШАН РАДОВИЋ:

 "Београд је опет огрејало сунце, јер нико други није хтео."

О ТОПЛАНАМА - Не знам како вас греју овог јутра, али треба разумети и те људе из топлана: кад помисле кога све треба да греју, не ради им се. Просветни радници им муче децу, код лекара никако да дођу на ред, трговци их деру, милиционери им узимају меру. А због једног или два честита човека не вреди палити толику ватру“.