Београд не воли да се слика. Мрзи га да позира. Мрда се. Не испада лепо на фотографијама и увек личи на неко друго место. Није то Париз који уме да се мази са сликарима. Ни Лондон, који зна да се умиљава фотографима. Ни Рим, што се кити сувенирима. Ни Беч, згодан да се угравира на пепељару. Ни Москва, која лепо изгледа када се смести у стаклену куглу са снежним пахуљицама. Ни Берлин, од којег могу да се направе дивни привесци за кључеве. Ни Будимпешта, која воли да се насликана излежава на шареним тањирима испод топлог рибљег паприкаша. Ни Истамбул, са зубима од злата. Ни Атина, камени притискивач за старе рукописе... Мало је ствари у њему које већ нигде нисам видео. Можда само три: његове реке, небо и људи. Из та три прастара елемента рађа се јединствени дух Београда. ДУШАН РАДОВИЋ: "Београд је опет огрејало сунце, јер нико други није хтео . " О ТОПЛАНАМА - Не знам како вас греју овог јутра, али треба разумети и те људе из топлана: кад помисле к
Јавности Србије, председнику Србије, председнику владе Србије, министру културе у влади Србије, градоначелнику Београда... После издавачких предузећа «Рад» и «Просвета» галоп комерцијалне бахатостости и културне небриге обрушили су се и на издавачко предузеће «Филип Вишњић». Безразложна смена дугогодишњег директора и једног од најпознатијих српских издавача, Јагоша Ђуретића, два месеца пре подношења завршног рачуна предузећа и одласка у пензију, изазива огорчење и бројне сумње о правим разлозима оваквог, апсурдног чина. Културна јавност и педесетогодишња традиција «Филипа Вишњића» прозива, у култури анонимне, чланове Управног одбора који су донели такву одлуку, поименично Дејана Мастиловића, председника УО и власника 49% акција, затим Милорада Башића и Младена Миливојевића, сада новог «директора» предузећа, да јавно образложе своју одлуку и спремност да одговарају за све њене моралне, издавачко-културне и материјално-финансијске последице и за даљу судбину «Филипа Вишњића» и њ
Коментари
Постави коментар